Sunce polako zalazi i daje poslednje zlatnjikave iskre vodom natopljenim ribarskim mrežama, širi se miris morske lovine… Portofino je sve živahniji kako pada noć, i fenjeri lelujaju na usnulom vetru, obasjavajući raskokodakane mlade Italijanke dok zaljubljeno i čvrsto stežu svoje muškarce na njihovim nervoznim Vespama. Svuda je graja, i raspoloženje mi se užurbano podiže, te tražim još jedan Campari sa sodom, dok se hladi tanjir najmirisnijih tagliatella sa paradajzom sušenim na sad već usnulom suncu. Hvala mu, okus je neponovljiv i daje mi snagu da pravilno isplaniram svoju sutrašnju rutu ka Toskani i njenim skrivenim bogatstvima vinograda. Crvena zver se raskomotila na centralnom delu luke u obliku polumeseca, pa čak i pod velom noći izgleda neponovljivo. Uzdasi prolaznika i mnoge skinute kape starih, iskusnih brkajlija, su okićeni bezbroj puta izgovorenom frazom „bella macchina“…
Ceo tekst možete pročitati na ovom linku.
Fotografije: jus10photos