Velika nagrada Beograda – 2014

To je dan kada se na prste propne više ljudi po kvadratnom metru nego bilo gde u tom trenutku na planeti. To je dan kada se rečenice: „Ne mogu sad, što je morala danas da se porađa!“ ili „Neka se ženi sledeće nedelje“ često izgovaraju. To je dan kada dečju igru gluvih telefona igra hiljade odraslih ljudi u nadi da će prava informacija o uzroku prekida doći baš do njih. To je dan kada autobus broj 15 produžava pravo posle Brankovog mosta. To je dan kada semenkari nabijaju najveću kilometražu u svoju radnu obuću.

Dugo smo čekali taj dan. Još uvek se dobro sećam kako je to izgledalo pre šest davnih godina. Megalomanski tržni centar je tek počeo da dobija svoj oblik. Vesnić je vozio Vectru, Komnenović BMW-a, Atanacković svoje čudo,a Borković je sedeo negde daleko u gepeku svog automobila. Nikad neću zaboraviti zvuk Bulatovićevog Volvoa i prizor prelepe Alfe 156 i Lagune ST. Tada je ceo grad odjekivao zvukom najviših obrtaja motora.

Taj dan uvek pruži mnogo, ali je nažalost nekada uzimao mnogo više. Uzimao je ljudske živote i to se nikad ne sme zaboraviti. Zato će uvek biti teško dokazati da su trke opravdane. Ali ovaj sport ne može da pobegne od tog problema, koje god da mu je igralište. Mi radimo to što radimo već četiri godine i nismo imali prilike da kroz objektiv ispratimo taj dan. Malo smo se i plašili– ne za sopstvene živote, već za rezultat rada. Drago nam je da se taj dan vratio, 05.10.2014. godine ponovo se vozilo UŠĆE!

Napokon, posle toliko najava i pokušaja oživljavanja, trka je uspešno organizovana i održana. Mi nikako nismo bili jedini koji su sa nestrpljenjem čekali početak oktobra kako bi zauzeli stare pozicije za posmatranje. Šest godina je dug period. Mnoga deca su uveliko prohodala, unuci su porasli. Svi su oni sa svojim mamama i tatama, bakama i dekama došli da gledaju trke u srcu Beograda i da se guraju kroz gomilu „stručnjaka“ kako bi na sekund videli šta to proizvodi toliku buku i tako brzo odlazi. A ta stručna elita je napokon ponovo imala publiku koja će voljno i nevoljno slušati njihove priče.

Vozači su imali šta da pokažu. Otkidali su trafoe, vodili ljubav sa ivičnjacima i bankinama i džentlmenski se borili za svaku poziciju. Reanimacija je bila uspešna. Bilo je sjajno i biće još bolje.

Autor: Vukašin Medić

Fotografije: Aleksandar Savin, Radoš Ružić, Vukašin Medić, Vojislav Vujanić