Iako je WRC Croatia sada već za nama, utisci fanova koji su uspeli da prisustvuju najelitnijem svetskom reli šampionatu se još uvek sležu. Teško je ostati ravnodušan kada pored tebe prozuji „tetkin“ Yaris ili i20 brzinom iz „nitvorspida“. Nerealan prizor. Nije na ekranu, već ispred tebe… Marko Tomanović nam prenosi svoje utiske.
Poplavom vesti na mrežama, a sa konačnim gostovanjem znanog nam relijaša Juraja Šebalja u nekom podkastu postao sam svestan da će klipovi sa jućuba sa nazivom „WRC Croatia Max attack“ i „Action and crashes“ da se prave na samo stotinjak kilometara od Mirijeva. Odavno zaražen tom bolešću (nije Korona), nisam previše razmišljao pre nego što sam rekao sebi da ću biti kompletni idiot ako propustim to! Nisam jedini ludak u mom bliskom okruženju koji voli da gleda automobile koji se vrte u krug, međutim… Okupiti ekipu nije bilo jednostavno. Nisu svi spremni na rizik vraćanja sa granice ili još gore stigneš tamo, osetiš miris etanola, a organizator zabrani prisustvo publike zbog oštrih epidemioloških mera i stroge kontrole ekipe iz FIA… Ali kako da ne pokušam da vidim WRC uživo kada je samo na „korak“ od mene?
BAM! Na zvaničnoj stranici relija stoji objava da se ulaznice neće prodavati, a publika se poziva da reli prati putem malih ekrana… Smeštaj sam već platio i jedva ubedio burazera od strica da pođe samnom. Nikad nisam bio na WRC-u, kakve se to ulaznice prodaju? Kako mogu da zatvore toliki prostor, o čemu se radi? Avantura nije ni počela, a već se završila? Ne odustajem baš tako lako. Sve informacije ukazuju na to da ćemo možda i debelu kaznu da platimo, ako se usprotivimo odredbama organizatora… Ipak smo krenuli, a bratu nisam ni rekao da će možda da nas kazne… Ako nas neko pita pošli smo da beremo pečurke po šumama u okolini Zagreba.
Stižemo na granicu, a tamo ni žive duše. Gotovo. Okreći Borise, ne moramo ni da pokušavamo. Džabe PCR test i potvrda sa „bukinga“… Dajemo pasoše, a gospođa policajka bez reči lupa pečate i diže rampu. Zbunili smo se na trenutak, jer su mi iz ambasade Hrvatske tog dana rekli da putovanje u istu nije moguće. Gas Borise, gas! Prešli smo prvi nivo.
Dan pred početak relija mi se nalazimo na Zagrebačkom velesajmu i WRC servisu. Ne verujem šta se dešava oko mene. Količina trkačkih automobila na tom parkingu, montažni objekti veličine osrednjih zgrada i sva ta gungula jasno su mi potvrdili da sam na pravom mestu. To je stvarno onaj WRC sa Eurosporta. Dalje od ograde nas nisu pustili, pa smo turiranje Ožijeovog Jarisa gledali kao mala deca, držeći se za ogradu. Neka me neko uštine, sanjam.
Sutradan, nakon duge šetnje kroz Sljemensku šumu, zauzeli smo svoju poziciju i čekali. Već sa starta brzinca prvi automobil je bio dovoljno glasan tako da smo mogli da ga slušamo celim putem dok nije došao do nas. Iako je krivina bila prilično oštra, Hjundai ju je prošao toliko brzo da nisam uspeo da jasno prepoznam segmente prolaska kroz nju. Ni kočenje, ni ručnu, dodavanje gasa, ništa. Prolazi tih vozača su definitivno najekstremnija vožnja automobila koju sam u životu video. Nakon RC1 klase, svi ostali vozači izgledali su spori i nedovoljno spretni, a nekada sam mislio da su R5 automobili brzi… I sada zamisli da gledaš to, uživo, svojim očima, narednih par dana, pa kako da se vratiš u normalu?
Kasnije tokom dana smo ispratili ceremonijalni start WRC Croatia Rally. Utisak koji je ostavio na mene je neizbrisiv iz sećanja, jer sam bio deo njega, a ne samo posmatrač udaljen stotinama kilometara. Ali i pored strogih mera, poziva i apela, organizator nije sprečavao publiku da posećuje brzince. Ispostavilo se da im to nije ni bila namera, već su morali da komuniciraju ono što Hrvatska vlada nalaže.
Pozicije smo planirali i birali sukcesivno, dan za danom. Sa ove distance, moram priznati da se nismo dovoljno pripremili unapred. Da jesmo, verovatmo bismo gledali atraktivnije deonice i uspeli da obiđemo više brzinaca. Birali smo delove staze do kojih se moglo prilaznim putevima, ako šumske staze tako doživljavaš. Umnogome smo se oslanjali na random ljude koji su bili ispred nas.
Ništa od toga nije umanjilo istinsko uživanje i nirvanu do koje me je dovelo četiri dana intenzivnog trkanja. Ti zvukovi i ta brzina WRC automobila i spretnost vozača. A sva čula su ti dodatno pojačana kada se nalaziš među toliko ljudi koji skandiraju svakom prolazu i navijaju iz svega glasa… Ispred svih vas se to dešava po prvi put i zajedno delite to iskustvo. Zaista mi je teško da opišem, a još uvek mi se podižu dlake na rukama kada pričam o tome. Treba otići i doživeti. Više od 60 izuzetnih automobila, preko 1500 članova timova i u organizaciji relija… Udes u saobraćaju na putu između brzinaca i pad automobila sa dizalice pobednika relija… Sa kakvih god pozicija da smo gledali, milion puta je vrednije, nego da smo brat i ja propustili reli. Prešli smo igricu!
Bravo i veliko hvala za sve koji su „krivi“ za organizaciju WRC Croatia. Iskreno im želim da ovaj reli bude samo prvi u dugačkom nizu.
Marko Tomanović je bio profesionalni vozač kartinga i glavni vozač za „Road Arrow“ formula student projekat.
AUTOR // Marko Tomanović
FOTOGRAFIJE // Marko Tomanović
Ostavite odgovor
Galerija
69