Your Guilty Pleasure

Svi imamo nešto. Koliko god se držali neke ustaljene šeme, ponekad toliko prija hladan šamar suprotnosti i jednostavno ne možemo tome da se odupremo. Kao gotičarka koja sanjari o jutarnjem džogingu pored Save sa lokalnim dizelom lerdijem buksne. Oboje nose Air Max dvojku. Hipster sa Palasa koji u svojoj jazbini mašta o pečenjari pored Mladenovca i već kreću reči svih narodnjaka koje nikad nije smeo da pisne pred svojim drugarima. Gastarbajter koji setno kroz šoferšajbnu svoje mečke gleda za svim novim Kiama i Hyundaijima. Primera je mnogo… A među automobilima možda i ponajviše. Kum i ja smo posle dugih besanih noći u užasnim mukama suzili izbor na ovih OSAM komaTa koje bismo hteli da podelimo sa vama.
 

Citroën C4 Cactus

Automobilska industrija je uvek imala svoje uspone i padove, ali mislim da smo trenutno u najgorem periodu. Trpimo potpuno odsustvo ukusa, stila i inventivnosti. Svi se utrkuju ko će da izmisli novu međuklasu koja nikome ne treba, mrtva je trka da li vodi Mercedes ili BMW. U svemu tome prednjače kvaziterenci, SUV, crossover i ostali automobili za sredovečne domaćice. U moru sivila štrči C4 Cactus, sa svojim nabubrelim branicima svuda oko vozila, da bi se izbegla šteta na velikim parkinzima. Ja bih ovo imao u vikendici na moru, svi bi mislili da sam gej, a nisam, smejali bi mi se, a ja bih uživao. Niko ne zna da napravi avangardni automobil kao što to Francuz zna! Vive la Révolution!
 

Zastava 101

Iako se mnogi od vas pitaju šta je ovde guilty, ne zaboravite da je to automobil koji potiče iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kada je Bravar još bio živ. Svi se nešto stidimo tog vremena, pa kao ‘ajde i ja da se stidim jednom zbog tog doba, mada bih se jedino postideo zato što nema airbagove i ostale moderne budalaštine bez kojih moja žena ne bi ni sela u auto. Dakle, njoj za ljubav. Ljubičasta Zastava 101 Mediteran 1300, isključivo u svetloplavičastoljubičastoj boji, bila bi ponos i dika moje garaže, jer bih tako ispunio svoj jugoslavenski san i vezu sa srećnim vremenima kada je ovaj auto stavio na točkove celu jednu, ne tako malu, državu. „Fići“ svaka čast, ali „stojadin“ je ipak „stojadin“.
 

Nissan Cube

Cube je obično većini ljudi odvratan, u najmanju ruku je smešan, ženskast i šta sve ne. Ako bih morao da biram jedan auto za sve, to bi bio definitivno Cube. Mali, okretan, praktičan, mogu da spakujem ceo svoj komplet bubnjeva unutra, mogu da se parkiram gde hoću… Šta još čovek da poželi? Privlačio bih pažnju sa njim svuda, to je sigurno, muška populacija bi mi se smejala, ali zato bi uglavnom sve devojke bile oduševljene. Ima nešto u toj osnovnoj formi kocke, a i u toj simetriji. Više ga neće prodavati van Japana, tako da je to pomak više na lestvici egzotičnosti. Ovaj auto bih vozio svaki dan, samo ako mogu da biram da ne bude sa CVT menjačem, onda bi bio guilty, ali nikako pleasure.
 

BMW i3

Kao i svaki zaljubljenik u automobile, proklinjem dan kada ćemo ostati bez goriva i u međuvremenu se, kao, nevoljno, prebaciti na alternativne vrste pogona i goriva. Ali moram da priznam da mi se poslednji Prius, kada je beo i sa onim petokrakim alu-felnama, jako sviđa. Ne bih imao ništa protiv da ga vozim kao službeni auto. Firma, ekološki svesna, vozimo svi hibride, dobri smo, vole nas svi… Super je to, ali ja bih otišao još korak dalje. Kao službeni gradski autić vrlo, vrlo rado bih vozio BMW i3. Znam, svi ćete sada da me zalijete cisternom govana, ali meni je i3 jako lep auto. Samo zaboravite da je BMW, ionako su se srozali sa dizajnom poslednjih godina, tako da je ovaj novi podbrend za i3 i i8 pravo osveženje. Ipak, ja bih uzeo opcioni range extender sa dvocilindričnim benzincem za punjenje baterija. Čisto da ne zaboravim kako se beše sipa gorivo.
 

Mini Paceman

Automobilska industrija trenutno živi sa segment mini i micro SUV vozila. Svako malo, i nešto veće, govance ima svoju ili sebi sličnu SUV verziju. Preterali su ga. Svi predstavnici ovog segmenta su kao đumbir u poređenju sa šargarepom. Kvrgavi, gadni, kiseli, bespotrebno ljuti. Možda je đumbir zdrav, ali ne vidim da se nešto lomimo oko njega na pijaci. Elem, postoji jedan model koji je možda najveći debil u celoj toj priči. Radi se o Mini Pacemanu. To je izvedba već glupog Countrymana, ali kao kupe. Pa imali to ikakvog smisla??? U mojoj glavi ima. Zašto? Rally-cross. Da, dobro ste pročitali. Imam neki utisak kao da je spreman da izađe na neku rally-cross stazu i da izuje sve protivnike. Ta linija koja ide od haube i sužava se ka zadnjem delu daje mu baš neki do jaja namunjeni izgled. Plus izgleda kao da je 100% čvršći od one verzije sa petora vrata. Verovatno nisam normalan, ali ja bih mu dodao četiri velika okrugla pomoćna svetla napred, zavesice na sva četiri točka i to je to. Pobeda!
 

Hyundai Veloster Turbo

Kad se prvi put pojavio, bio je simpatičan. Ali više nije. Ta dizajnerska priča koju je Hyundai odjednom izgruvao na sve modele bila je interesantna prvih šest meseci, ali je onda postala vrlo dosadna i jednostavna. Tako je i Veloster postao samo jedan čudan automobil koji nema baš neku svoju poziciju u automobilskom svetu. Niti je kupe, niti je hothatch i nikako nije porodičan auto. Bljuc. I onda mi se tako odbačen svidi. Razlog je Honda CRX. Znam, svako poređenje sa CRX-om je smrtna kazna, ali ako malo bolje pogledate, koji istočni proizvođač ima nešto slično tome? Da li ja to čujem CRZ? (Idi upucaj se nekim topom na Kalemegdanu.) Veloster Turbo može da postane CRX nove generacije. Ne kod nas u zemlji, već tamo gde je on pristupačan. Zamislite svežeg vozača u Americi koji hoće nešto zanimljivo, brzo, turbovano… I give you Veloster. Zato bih ga vozio i ja.
 

Chrysler 300C Touring

Model 300C je bio tehnički prevaziđen i pre nego što je uopšte ušao u prodajne salone. Stara platforma Mercedesa, vešanje još starijeg Chryslera. Katastrofa. Ali, dizajn je bio pun pogodak. Možda se nama na Starom kontinentu nije svideo (barem ne nikome javno); imao je taj američki gangsta šmek. I kao takav vrlo lepo prošao preko bare. U Evropi nisu preterano marili za njega. Ali, Evropa je dobila ono što Ameri nisu – karavan verziju (kod njih se prodavao kao Dodge Magnum i nije imao ništa zanimljivo u svom dizajnu). I dalje ga ne biste vozili? Uf, ja bih mu oprostio sve mane, koliko god ih ima. Izgleda fantastično, isključivo u verziji sa mrežastim grilom (kao na fotografiji). Još ako prede V8 Hemi ispod… Evo, već curim. Hoću ovaj auto! Skupljam novce za registraciju.
 

Zastava Florida

Jedini automobil koji je fabrika Crvena Zastava potpuno sama razvila i proizvela. Te davne 1987. godine to je bila budućnost! Dizajnirana od strane velikog Đorđeta Đuđara, moderan automobil, spreman da osvoji tek načeto evropsko tržište. Kako su ljudi iz Kragujevca taman počeli da trljaju ruke zadovoljni početnim uspesima, eto, niotkuda, Balkan se vratio svojoj omiljenoj razbribrizi – ratovima. Fabrika je ostala zarobljena u vremenu, a sa njom je i Florida postala preskupa i zastarela budućnost. Niko nije obraćao pažnju na nju. Ali ja sam, sa nekolicinom taksista. posmatrao ovu lepoticu. Sećate li se čuvene luksuzne verzije Business pre redizajna? Ja bih to vozio. Neka patriotska krvna zrnca me svrbe i mislim da bi me svrab prošao kad bih je posedovao. Međutim, njih više nema… Što me posebno rastuži.

Autori: Matija Dagović i Vukašin Medić