Kroz vreme
Autor / Vukašin Medić
Da me sada pitate koja je moja najveća greška u životu rekao bih ovaj blog. Kakva glupost, kakvo trošenje vremena i novca. Toliko nerviranja, svađa, smrzavanja i rakova kože nikome ne bih poželeo. Sve to zbog toga što smo malo cugnuli davne 2010. godine i, uz obavezno proseravanje, sklopili u glavi ideju koja se pretvorila u ovog gutača života. Dakle, alkohol ubija – nas ne direktno, ali indirektno nas je sahranio. Za ime bloga miloga, šta to učinismo.
Ajde malo da pričamo o nekim tamo brojevima: 738 postova, 600 autorskih tekstova, 27 rolni toalet-papira, 55.700 pređenih kilometara, 7 konzervi tune, 19.681 fotografija na blogu, preko 100.000 u arhivi, 47 litara čokoladnog mleka, 1.200 gigabajta u bazi, 25 gigabajta na blogu, 4 konjske pljeskavice, 500.000 posetilaca i preko 1.500.000 pregleda, 1 lektor, 4 zahvalnice, 17 štampanih priloga, 2 kalendara, 297 novih prijatelja, 1 jugo, 3 fucks given, 14 kilograma pečenja, 1 brada, 1 brkovi i 5 godina rada.
Očešljam bradu, protresem kosu i skupim dovoljno komadića gume – mogu protektiranje gume za FAP-a da odradim bez problema. Ovome cevanica kao da je sastavljena iz pet delova – od toga je jedan sa juga. Majka sedi kući i plače…ee, kaže: Draganaahh, pusti te blogove, manijače…ee! Uf, stvarno smo postali matorci. Prvo je bio samo entuzijazam i mladalačka energija. Onda je energija posustala, a entuzijazam se držao. Sad šetamo parkom, hranimo golubove i kenjamo nad matorcima koji igraju šah jer mi ne znamo.
Dobra stvar je što smo postali svesni toga i odlučili smo da je vreme da se nešto menja. Malo da zategnemo bore, premestimo salce da sve to izgleda bolje i koji litar krvi moldavskih devica (vrlo redak i tražen sastojak svakog bloga) – sve će biti kul. Tu su i mladi, njih potkupimo čokoladnim bananicama i nekim nebuloznim obećanjima. Oni naivni, mi podli, i svi srećni.
I odlučili smo da je dosta sa pokrivanjem svega što možemo. Nismo naišli na podršku i razumevanje koje, kao jedan nezavistan, jedinstven i besplatan internet medij, zaslužujemo. Srećom, mnogo veći broj ljudi nas je maksimalno ispoštovao, ugostio i više puta primio u svoj dom kao da smo najrođeniji. Nikad nismo navodili konkretno ko su ti ljudi i organizacije zato što je to vrlo jasno kroz naše izveštavanje i rad. Njima beskrajno hvala. S druge strane, jajarenja će uvek biti, samo što mi više nećemo biti ni blizu tih osoba. Neki događaji će biti ispraćeni telefonima i led blicevima, šta da se radi.
Bud3 postoji pet godina. Srećan nam jubilej. Iako nam je ovo najveća greška u životu, sve bismo opet uradili na isti način. Od ovoga bloga nikad nećemo živeti, ali ćemo nastaviti da živimo za bud3. Toliko toga dobrog je propalo u ovom okruženju pod pritiskom vremena i društva, mi ćemo se boriti glavom, bradom, zgibovima, nezrelim smislom za humor i brkovima. I nemojte da ste čkepi nego nam čestitajte jubilej, previše sarme vas ubilo!
